Instalacija klima uredjaja

Postupak instalacije klima uredjaja u principu traje oko 3h i to zavisi od mesta i visine na koju se postavlja klima uredjaj.

Ono što mi radimo kada nas neko pozove na montažu je da se posavetujemo sa ljudima na osnovu mesta gde montiramo klimu i da im eventualno predočimo gde je najbolje ugraditi klima uredjaj.

Nekada to može biti savršeno a nekada mušterija insistira da zarad unutrašnje estetike i što manje cene instalacije spoljna jedinica bude postavljena na po nama najgorem mestu.

Naravno najgore mesto je otvorena sunčana i severna strana gde će je leti ubiti sunce od podneva pa do uveče a zimi hladan vetar severac.

Uglavno po dolasku na teren razjasnimo mesto postavljanja klime i krećemo ovim redom:

1. Otpakujemo obe jedinice kako bi videli šta imamo od materijala a to je obično ništa od opreme ali eventualno tražimo gumene podmetače za spoljnu jedinicu a za ostalo se i ne nadamo.
2. Skidamo nosač unutrašnje jedinice i obeležavamo mesta za tiplove i rupu za cevi a libelom pravimo baš blagi pad prema rupi za cevi i crevo kondenzata. Mesto obelezavanja kreče minimalno 10cm od plafona a uvek kada nam uslovi dozvoljavaju ostavimo i 20 cm od plafona! Takodje i sa leve i desne strane mora biti minimum 10cm od zidova.
3. Polepimo kesu ispod obeleženog mesta kako bi šut upadao u nju i prvo krećemo sa bušenjem velike rupe za cevi. To radimo iz razloga jer se dešava da prilikom bušenja te rupe pobegne burgija u nekom pravcu ili se naidje na nepremostive prepreke gde nekada dodjemo u situaciju i da ne možemo da to uradimo gde smo planirali i moramo promeniti plan. Zato bušenje manjih rupa za nosač uradimo tek kada razbušimo veliku rupu za cevi burgijom od 55mm. Pre bušenja velikom burgijom to isto uradimo burgijom od 12mm čisto da vidimo gde će izaći sa druge strane zida. Rupu lično bušimo pod što večim padom prema spolja. Neko to radi sa blagim padom ali to uopšte nije bitno da li je veliki i mali pad. Bitno je da pad postoji a razlog zašto mi volimo veči pad je taj što možemo posle saviti cevi pod većim uglom od 90 stepeni kada izadju iz zida.
4. Korigujemo po potrebi u odnosu na veliku rupu i bušimo manje rupe za nosač burgijom za beton od 6mm i postavljamo obično 6 tipla 4 u gornoj zoni a 2 u donjoj jer je gornja strana bitnija. Dno nosača klime treba da bude u ravni sa donjom tačkom velike rupe za cevi. Ni ispod ni iznad što zbog estetike što zbog kondenz creva kako bi imalo dobar pad.
5. Šrafimo nosač i za to mahom koristimo ukucavajuće tiple gde je zid i malter dobar a negde gde nije tu radimo sa Fisher tiplama a negde i sa TN šrafovima ako je knauf recimo. To zavisi od terena i nije svuda isto.
6. Odsecamo bakarne cevi po potrebi pri čemu se treba voditi o pravilima po uputstvu jer nije isto za svaku klimu i povezujemo cevi pertlovanjem na unutrašnju jedinicu i kabl za komunikaciju koji može biti 4×1.5mm ili 5×1.5mm. Kabl obično odtavimo pola metra duže od cevi. Takođe nastavljamo kondenz crevo i sve to lepo bandažiramo trakom.
7. Pripremamo licnasti kabl 3×1.5mm sa utikačem za napajanje spoljne jedinice jer se nove klime napajaju sa spolje jedinice a ne sa unutrašnje. DA slažem se da je to jedno od glupljih rešenja i trebalo je to rešiti kao na starijim klimama ali nismo mi monteri krivi za to i moramo raditi kako oni prave. ZAŠTO 3×1.5 licnasti? Zato što ja kao elektrotehničar koji je učio na času znam da taj kabl može da bez problema trpi 16A struje što je 16*240=3840W snage! Kako ni 12tica a ni 18tica što je 99 posto klima koje se kupuju je troše više od 2500W to je sasvim dovoljno. Tačnije retko kada predju i 1000w potrošnje.
8. Provlačimo taj snop kablova cevi i creva kao i napojni kabl kroz rupu i kačimo unutrašnju jedinicu na zid.
9. Prelazimo na montažu nosača spoljne jedinice pri čemu prvo namontiramo desni nosač a mesto obeležavamo prema rupi gde su prošla creva i cevi ako nam teren dozvoljava. Ako ne onda gde moramo. Prvo montiramo desni nosač iz razloga jer je tu klima najteža i on je sklon eventualnom opterećenju koje ga može pomeriti ukoliko nije šraf skroz u gornjoj zoni nosača. Tek kada njega namontiramo i maksimalno ga spustimo onda prema njemu razmerujemo za levi nosač koji skoro i da nema nikakvo opterećenje i lako ga je doštelovati ukoliko pobegne burgija dole ili gore. Sve to radimo sa 12mm burgijom za beton i tiplovima raznih dužina u zavisnosti od potrebe i zida. Ukoliko je zid loš i još ima izolaciju onda neretko primenjujemo i kompletno razbušivanje zida za gornja dva tipla i mpntiramo navojnu šipku kroz ceo zid kako bi bili sto posto sigurni.
10. Nakon toga podižemo spoljašnju jedinicu na raznorazne načine, što rukama fizički što dizalicom ukoliko je moguće i fiksiramo je šrafovima i maticama a ukoliko ima postavljamo i gumene podloške.
11. Kada je jedinica učvršćena u nekom normalnom sledu poslova prvo se montiraju bakarne cevi pertlovanjem a kasnije tek povezujemo kablove a u daljem tekstu je objašnjeno zašto.
12. Po povezivanju bakarnih cevi odvrtimo poklopce ventila i servisnog ventila i kačimo manometre kako bi se testirao cevovod na pritisak. NAPOMENA: Ogroman broj montera i servisera bilo da su zvanični ili ne iz nekih svojih glupih razloga tipa ušteda vremena ne rade test sistema pod pritiskom! Mi to obavezno radimo prvenstveno zbog sebe da ne bi gubili vreme i novac kasnije ako nešto nije u redu a i zbog mušterije jer će testiran sistem raditi savršeno dugo godina! E sada kada povežemo manometre i nabijemo kompresorom pritisak u sistem od nekih 20 bara zatvorimo ventil i to tako stoji sve dok…
13. Povezijemo elekto instalaciju. Za ovo nam u proseku treba oko 15 minuta što je sasvim dovoljno da se iz prethodnog koraka vidi da li skala manometra drži ili pada i ako drži nekih 5 minuta drugi monter oslobađa pritisak i krene da VAKUMIRA SISTEM. NAPOMENA: Onima koji ne vakumiraju sistem ili umesto toga kao ispuste malo gas da isteraju vazduh iz unutrašnje jedinice ne samo da ne treba platiti već ih treba i prijaviti kako to više ne bi radili. Vakumiranje je obavezno a kako i zašto biće u drugim postovima objašnjeno. Tako da dok jedan monter završi povezivanje elektro instalacije drugi je odradio i test na pritisak i vakumiranje.
14. Po vakumiranju sledi otvaranje usisnog i potisnog ventila na spoljnoj jedinici i vraćanje poklopaca i kada ste otvorili ventile sledi..
15. Puštanje u rad uredjaja. Naravno popije se koji sokić i istestira se se rad klime taman dok se popuni papirologija i garancija
16. Razgovor sa korisnikom o tome kako treba pravilno koristiti klima uradjaj i o stvarnoj koristi i potrebi godišnjeg servisa uredjaja, kao i o tome kako ga on treba čistiti i koliko često.

To je bilo ukrato pojašnjenje o tone kojim redosledom mi montiramo klimu. Naravno da može i izmenjenim redosledom ali mi to radimo ovako.

Hvala na čitanju!